Opraštamo se od junaka serije Selo gori a baba se češlja

nkktkqturbxy9hmde0zjc4nzm4zda5mduzmgzlowi2nzc3nzm3mddhns5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga-470x445

Junaci serije „Selo gori, a baba se češlja“ Radašin, Radojka i Svetlana posle deset godina odlaze u istoriju. Ostaće upamćeni kao glavni likovi serije čija je gledanost oborila sve rekorde, ali i kao junaci čiji su karakteri duboko oživeli značajan deo srpskog mentaliteta i podneblja.

Svečano, zadovoljno ali pomalo setno oprostili su se junaci serije „Selo gori, a baba se češlja“ od prethodne godine. Prošle godine ostali su bez svojih divnih kolega Dragana – Gage Nikolića i Milorada Mandića Mande, pa su odlučili da ovu veliku produkciju privedu kraju, tako da poslednju, 101. epizodu serije gledamo baš na Božić. A oni kreću svako svojim putem, i sa nadom da će ih sreća, posao i zadovoljstvo ponovo spojiti.

– Za mene, moju porodicu i posao 2016. godina je bila veoma uspešna. Pošto znam da je ta godina za mnoge bila teška, zahvalan sam i srećan što smo imali privilegiju da radimo. Kraj serije kruna je ogromnog posla koji smo pokrenuli 6. oktobra 2006. Kada smo počeli da je snimamo, niko nije mogao da pretpostavi da će postati najgledanija srpska serija. „Selo gori“ je najduža domaća serija ikada emitovana i najduža serija Javnog servisa. Osećam se dobro zato što smo u teškom vremenu, kada je teško spojiti tri čoveka na jednom zadatku, godinama držali na okupu ansambl koji je brojao i do 500 ljudi, kaže za „Blic“ Radoš Bajić, koji dodaje da se nakon deset godina snimanja nakupilo i tuge i sete i gorčine, ali i radosti jer je radio sa najboljim srpskim glumicama.

– Ljilja Stjepanović, Olga Odanović i Suzana Mančić, koja je postala prava glumica baš u ovoj seriji, uz sijaset kolega, a od velike četvorke maltene sam ostao samo ja. Otišli su nam veliki Dragan Nikolić, pa moj Manda, a i Mirko Babić, Dragojlo, još bije bitku za život. Mnogo je suza bilo… Život, međutim, ne čeka. On neumitno ide dalje. U novu godinu ulazimo sa novom verom i idemo u nove pobede, kaže Radoš, a Ljiljana Stjepanović, njegova Radojka, takođe ulazi u novu godinu sa nadom.

– Sve treba ostaviti tamo gde mu je mesto. Jeste, i velike nesreće su na kraju zadesile našu seriju, ali je bila velika privilegija i sreća snimati takav projekat, i to zahvaljujući Radošu. I zato bih poručila svakom običnom čoveku da ima nade za svakog, za svakog ko veruje. Kao što smo mi verovali u sebe kada niko nije u nas, tako isto ima nade za svakoga ko ima snage da se bori za sebe i za one koje voli. I u samoj seriji nas je sve zateklo, pa smo sve prebrodili. Pobedili smo zato što je porodica bila uz bolesnika i bila je ljubav koja je pobedila. Tako će i u stvarnom životu ljubav pobediti. Ako verujete, izborićete se sa svim nedaćama, kaže za „Blic“ Ljiljana Stjepanović, a Radoš dodaje:

– Da, nisu verovali u nas u početku. Logično je da nisu verovali u nas, ali to je bila i pokretačka snaga. Zašto nekome verovati apriori? Ali, mi smo verovali. I baš kao što Ljilja kaže, svako ko je gledao ovu seriju mogao je da nauči baš to – ako veruješ u to što radiš, pobedio si. Znate, nije slučajno za ovih deset godina da me nije odlikovao samo predsednik Nikolić. Samo od njega nisam dobio orden. Ali sve profesionalne nagrade smo dobili. Pošteno i čestito smo slikali naš narod, i iza poruka koje smo poslali apsolutno možemo da stojimo. Ja poznajem taj narod, njegovu muku, ostavljenost, zapuštenost i o tome sam pričao, kaže Radoš, a Suzana Mančić je nestrpljiva da kaže da je prošla godina njoj bila čarobna.

– Dan mi nije bio dovoljno dug da sve stignem da uradim, ali sam se profesionlno vratila u svoje najbolje godine. I u ovu novu godinu ulazim kao dete, uvek joj se radujem i verujem da će sutra uvek biti bolje, da će ljudi biti bolji. Svim čitaocima „Blica“ želim da kažem da treba da se raduju svakom danu, da vole one s kojima su, da vode računa o njima i o sebi. Svi idemo u starost, i ja, ali se i dalje osećam poletno i želela bih da ni ove godine ne izgubim elan i životnu radost koju mi je bog dao, a to želim svim ljudima, kaže Suzana, a Ljiljana Stjepanović takođe zadovoljno ostavlja prethodnu godinu.

– Meni je prošla godina bila veoma uspešna, dobila sam dve unuke i sada ih imam četiri i to je moje najveće bogatstvo. Nadam se da će ova godina doneti još više izazova. Da me bog pogleda i sledeće godine kao i ove i ponudi onoliko koliko mi je ponudio prošle, kaže Ljiljana Stjepanović.